Kada se pomene termin ESG, najčešće se prvo pomisli na izveštaje o održivosti, emisije ugljen-dioksida, različite pokazatelje i regulatorne obaveze. Međutim, ESG ne bi trebalo da bude samo proces prikupljanja podataka i pripreme izveštaja. Njegova stvarna vrednost nastaje mnogo ranije – u procesu, kancelariji, skladištu, na gradilištu i na svakom drugom radnom mestu.
Upravo tu se vidi koliko su ESG i HSE – zdravlje, bezbednost i zaštita životne sredine – međusobno povezani. Savremeni ESG pristup zdravlje i bezbednost zaposlenih prepoznaje kao važan deo društvenog, odnosno „S“ stuba, zajedno sa uslovima rada, radnim praksama, angažovanjem zaposlenih i razvojem kadrova.
Bezbedno radno mesto zato nije samo pitanje usklađenosti sa propisima. Ono je i pokazatelj odnosa organizacije prema zaposlenima, načina na koji upravlja rizicima i nivoa bezbednosne kulture u kompaniji.
ESG i bezbednost i zdravlje na radu: gde počinje „S“ stub?
Društvena komponenta ESG-a obuhvata odnos kompanije prema ljudima – zaposlenima, poslovnim partnerima i drugim zainteresovanim stranama. U tom kontekstu, bezbednost i zdravlje na radu predstavljaju jedan od važnih elemenata odgovornog poslovanja.
Dobri uslovi rada podrazumevaju mnogo više od formalno primenjenih mera i zadovoljenja minimuma propisanih zakonom.
Šta podrazumevaju dobri uslovi rada?
Oni obuhvataju planirano, uređeno i održavano radno mesto, bezbednu opremu, odgovarajuće radne uslove, ergonomiju, upravljanje opasnim materijama i drugim rizicima, obuku zaposlenih na svim nivoima, zaštitu od požara i spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama.
Jednako su važne jasne poruke rukovodstva, otvorena komunikacija i mogućnost zaposlenih da prijave opasnost.
Kompanija koja podstiče zaposlene da ukažu na rizik, prijave near miss događaj ili predlože unapređenje sistema pokazuje da bezbednost nije samo formalna obaveza, već deo organizacione kulture.
HSE i ESG: kako bezbednost postaje deo upravljanja?
Veza između HSE-a i ESG-a ne završava se na „S“ komponenti. HSE je istovremeno važan deo „G“ – upravljačke dimenzije ESG-a.
Procena rizika, jasno definisane odgovornosti, procedure, nadzor, interne provere, istraživanje incidenata i praćenje korektivnih mera predstavljaju tipične HSE aktivnosti, ali i osnovne elemente odgovornog korporativnog upravljanja.
ESG zato ne postavlja samo pitanje koliko se povreda dogodilo. Važno je i kako organizacija upravlja rizicima, da li rukovodstvo prati rezultate, da li su zaposleni uključeni i da li se iz near miss događaja ili incidenata uči.
Upravljanje rizicima je više od formalne procedure
Dobro upravljanje rizicima podrazumeva da organizacija zna koji su njeni ključni rizici, ko je odgovoran za njihovo upravljanje, kako se mere rezultati i šta se preduzima kada se utvrde odstupanja.
U tom smislu, procena rizika nije samo dokument koji treba imati zbog zakonske obaveze. Ona treba da bude osnova za definisanje svih mera, odnosno donošenja odluka koje direktno utiču na bezbednost zaposlenih i stabilnost poslovanja.
Zašto su incidenti i near miss važni za ESG?
Svaki incident predstavlja informaciju o tome šta u sistemu nije funkcionisalo kako treba. Isto važi i za near miss – događaj kod kojeg je postojala mogućnost nastanka povrede ili štete, ali do posledice na kraju nije došlo.
Organizacije koje sistematski prijavljuju i analiziraju ovakve događaje imaju mogućnost da reaguju pre nego što nastane ozbiljna posledica.
Zato zreo HSE sistem ne meri samo broj povreda. On prati i kako organizacija prepoznaje rizike, reaguje na incidente, sprovodi korektivne mere i sprečava ponavljanje problema.
Zaštita životne sredine: veza između „E“ i HSE sistema
ESG i HSE povezuje i treća komponenta – „E“, odnosno zaštita životne sredine.
Pravilno upravljanje opasnim materijama, sprečavanje neželjenih događaja koji mogu uticati na životnu sredinu, praćenje i kontrola emisija, pravilno skladištenje otpada i održavanje opreme istovremeno štite zaposlene i životnu sredinu.
Zbog toga se u praksi zdravlje, bezbednost i zaštita životne sredine sve češće posmatraju kroz integrisani HSE sistem.
Jedan rizik može ugroziti i ljude i životnu sredinu
Incident sa opasnom materijom, na primer, može istovremeno predstavljati rizik po zdravlje zaposlenih, bezbednost procesa, imovinu kompanije i životnu sredinu.
Upravo zato integrisani pristup omogućava kompaniji da rizike sagleda celovito i da poveže različite oblasti zaštite u jedinstven sistem upravljanja.
ESG pokazatelji: kako meriti ono što se zaista dešava?
Da bi se napredak mogao pratiti, potrebni su konkretni ESG pokazatelji. Međutim, njihova vrednost nije samo u tome da budu prikazani u izveštaju.
Pokazatelji treba da pruže sliku o tome šta se zaista dešava u organizaciji i da budu osnova za donošenje odluka i unapređenje sistema.
Mogu se pratiti, između ostalog, broj i težina povreda, incidenti, prijavljeni near miss događaji, realizacija obuka, rezultati internih provera i realizacija korektivnih mera.
Važno je, međutim, posmatrati bezbednost šire – kroz ceo lanac vrednosti.
ESG odgovornost ne završava se sa zaposlenima
Rizici ne nastaju samo unutar organizacije. Oni mogu biti povezani i sa izvođačima, pružaocima usluga, dobavljačima i drugim poslovnim partnerima.
Zato odgovorna ESG strategija treba da obuhvati i način na koji kompanija upravlja rizicima u svom lancu vrednosti.
ESG izveštavanje je rezultat, a ne početak
ESG izveštaj treba posmatrati kao završni prikaz onoga što se tokom posmatranog perioda stvarno odvijalo u organizaciji.
Ako zaposleni rade u bezbednim i zdravim uslovima, poznaju rizike, učestvuju u unapređenju sistema i imaju podršku rukovodstva, kompanija već sprovodi jedan od važnih delova svoje ESG strategije.
Zato ESG ne bi trebalo posmatrati kao još jednu obavezu izveštavanja, već kao način da kompanija odgovorno upravlja ljudima, rizicima, životnom sredinom i poslovanjem.
Izveštaj može pokazati rezultate, ali se ESG strategija gradi svakog dana – na svakom radnom mestu.
ESG se ne ogleda samo u sadržaju izveštaja, već pre svega u kvalitetu radnog okruženja i uslovima u kojima zaposleni svakodnevno rade.