Cena kvalitetne obuke vidi se u ponudi. Cena neobučenosti najčešće se vidi tek kasnije – kroz greške, zastoje, škart, oštećenja opreme, povrede, odsustva, reklamacije i izgubljeno poverenje klijenata.
Zbog toga pravo pitanje nije: „Koliko košta obuka zaposlenog?“ Pravo pitanje je: „Kolikom riziku izlažemo ljude i poslovanje ako zaposlenom poverimo posao za koji nema dokazanu kompetentnost?“
U bezbednosti i zdravlju na radu obuka se često posmatra prvenstveno kao zakonska obaveza. Međutim, za odgovornu organizaciju ona je istovremeno i poslovna investicija: u pouzdaniji rad, manje prekida, stabilniji kvalitet i sposobnost zaposlenih da pravilno reaguju kada se radni uslovi promene.
Šta zapravo znači „neobučen zaposleni“?
Neobučen zaposleni nije samo osoba koja nema potpisan obrazac ili potvrdu o obuci. To može biti i zaposleni koji je formalno prisustvovao predavanju, ali:
- ne prepoznaje konkretne opasnosti na svom radnom mestu;
- ne zna granice bezbednog rada i uslove za zaustavljanje aktivnosti;
- ne ume pravilno da primeni radnu proceduru ili ličnu zaštitnu opremu;
- nije praktično provereno da može bezbedno da obavi zadatak;
- ne zna kako da reaguje pri kvaru, odstupanju ili vanrednom događaju;
- radi sa novom opremom ili u izmenjenom procesu bez odgovarajuće dodatne obuke.
Drugim rečima, evidencija o obuci nije isto što i dokazana kompetentnost.
Koliko košta neobučenost?
Ne postoji jedna univerzalna cena koja važi za svako radno mesto i svaku kompaniju. Trošak zaposlenog koji nije osposobljen za bezbedan i pravilan rad nastaje istovremeno na više mesta:
- Trošak grešaka i ponovnog rada – pogrešno rukovanje, škart, reklamacije, dodatna kontrola i utrošak materijala.
- Trošak zastoja – zaustavljena linija, čekanje održavanja, pomeranje rokova i neiskorišćen kapacitet.
- Trošak povrede ili oštećenja zdravlja – izgubljeni radni dani, zamena zaposlenog, prekovremeni rad, istraga događaja, korektivne mere i potencijalni zahtevi za naknadu štete.
- Trošak oštećenja opreme i infrastrukture – servis, rezervni delovi, privremeno isključenje sredstva za rad i posledični gubitak proizvodnje.
- Trošak neusaglašenosti – inspekcijske mere, novčane kazne, zabrana rada, nalazi kupaca i neuspeh na proverama dobavljača.
- Trošak narušenog poverenja – kašnjenje isporuke, reklamacije, otežano ugovaranje novih poslova i reputaciona šteta.
Najveći problem je što se ovi troškovi retko vode na jednom kontu. Raspoređeni su između proizvodnje, održavanja, kvaliteta, ljudskih resursa, BZR funkcije i menadžmenta, pa stvarna cena neobučenosti ostaje sakrivena.
Šta pokazuju stvarni podaci?
Prema procenama Međunarodne organizacije rada, oko 2,93 miliona ljudi godišnje izgubi život zbog faktora povezanih sa radom, dok približno 395 miliona radnika pretrpi povredu na radu bez smrtnog ishoda.
EU-OSHA procenjuje da povrede na radu i bolesti povezane sa radom Evropsku uniju koštaju približno 476 milijardi evra godišnje, odnosno oko 3,3% BDP-a EU.
Britanski Health and Safety Executive je za 2023/24. procenio ukupne troškove novih slučajeva povreda i bolesti povezanih sa radom na 22,9 milijardi funti. Prosečan ukupni trošak iznosio je približno 10.000 funti po slučaju povrede i 24.200 funti po novom slučaju bolesti povezane sa radom. Od ukupnog iznosa, oko 4,3 milijarde funti odnosilo se na troškove poslodavaca.
Ovi podaci nisu cenovnik koji se može direktno preneti na jednu kompaniju u Srbiji. Oni, međutim, jasno pokazuju razmeru posledica kada prevencija, organizacija rada i kompetentnost zaposlenih nisu na potrebnom nivou.
Da li obuka sama sprečava povrede?
Ne – i upravo je to jedna od najvažnijih stručnih poruka.
Sistematski pregled NIOSH-a i Institute for Work & Health, zasnovan na 22 slučajno odabrana istraživanja, utvrdio je snažne dokaze da obuka pozitivno utiče na bezbedno ponašanje zaposlenih. Istovremeno, autori nisu pronašli dovoljno dokaza da obuka, kada se primenjuje kao jedina mera, sama po sebi smanjuje povrede i narušavanje zdravlja.
To ne umanjuje značaj obuke. Naprotiv, pokazuje gde joj je pravo mesto. Obuka ne može da nadoknadi nebezbednu opremu, neadekvatnu zaštitu, lošu organizaciju, nejasne procedure ili izostanak nadzora. Najbolje rezultate daje kada je deo celovitog sistema koji povezuje procenu rizika, tehničke i organizacione mere, uputstva, praktičan rad, rukovođenje i proveru primene naučenog.
Zbog toga kvalitetan program ne treba da uči zaposlenog samo šta piše u proceduri, već i:
- zašto je određena mera potrebna;
- kako se pravilno primenjuje u realnim uslovima;
- kako se prepoznaje odstupanje;
- kada se rad mora zaustaviti;
- kome se prijavljuje problem;
- kako se postupa u vanrednoj situaciji.
Šta propisi u Srbiji zahtevaju?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 35/2023) ne posmatra obuku kao formalnost.
Član 33 propisuje obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad pri zasnivanju radnog odnosa ili drugog angažovanja, premeštaju na druge poslove, uvođenju nove tehnologije ili novih sredstava za rad, promeni opreme i promeni radnog procesa. Obuka mora biti prilagođena specifičnostima radnog mesta i rizicima utvrđenim aktom o proceni rizika.
Član 34 zahteva da se obuka sprovodi teorijski i praktično, prema programu sa opštim i posebnim delom, dok se provera teorijske i praktične obučenosti vrši na radnom mestu. Periodična obuka zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom sprovodi se najkasnije u roku od jedne godine od prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine.
Za pravno lice koje ne donese program i ne izvrši propisanu obuku zaposlenih član 100 predviđa novčanu kaznu od 1.500.000 do 2.000.000 dinara. Za direktora, odnosno drugo odgovorno lice, predviđena je kazna od 30.000 do 150.000 dinara.
Kazna je, ipak, samo jedan deo mogućeg troška. Posledice ozbiljnog incidenta, prekida rada ili gubitka važnog klijenta mogu biti znatno veće.
Kako kompanija može da izračuna cenu neobučenosti?
Umesto oslanjanja na opšte marketinške tvrdnje, kompanija treba da izračuna sopstveni poslovni slučaj. Osnovni model može se prikazati ovako:
Trošak neobučenosti = trošak grešaka i škarta + trošak zastoja + trošak odsustava i zamena + trošak incidenata + trošak oštećenja + trošak neusaglašenosti + izgubljeni poslovi
Za procenu efekata obuke treba pratiti najmanje period pre i posle njenog sprovođenja, koristeći pokazatelje kao što su:
- broj grešaka, reklamacija i ponovljenih radova;
- sati zastoja izazvanih nepravilnim rukovanjem;
- broj opasnih pojava, incidenata i povreda;
- broj neusaglašenosti utvrđenih internim i eksternim proverama;
- vreme potrebno da novi zaposleni dostigne zahtevani nivo samostalnosti;
- rezultati teorijske i praktične provere;
- primena naučenog tokom posmatranja rada na terenu.
Povrat ulaganja može se računati formulom:
ROI obuke (%) = (izbegnuti troškovi – ukupni troškovi obuke) / ukupni troškovi obuke × 100
Važno je naglasiti da ni ozbiljne međunarodne analize ne potvrđuju jednu univerzalnu stopu povrata koja važi za svaku BZR obuku. Stvarni ROI zavisi od rizika radnog mesta, početnog nivoa kompetentnosti, kvaliteta programa, podrške rukovodilaca i doslednosti primene naučenog. Zato se povrat ne pretpostavlja – on se meri.
Kada obuka postaje stvarna investicija?
Obuka ima poslovnu vrednost kada je:
- zasnovana na proceni rizika i stvarnim potrebama radnog procesa;
- prilagođena konkretnim poslovima, opremi i odgovornostima učesnika;
- povezana sa važećim procedurama i uputstvima kompanije;
- teorijska, praktična i usmerena na rešavanje realnih situacija;
- završena proverom znanja, veština i sposobnosti pravilnog reagovanja;
- podržana od neposrednih rukovodilaca;
- praćena posmatranjem rada, povratnom informacijom i periodičnim obnavljanjem znanja;
- povezana sa merljivim pokazateljima bezbednosti, kvaliteta i produktivnosti.
Prisustvo na predavanju potvrđuje da je zaposleni bio u sali. Tek praktična provera pokazuje da li ume bezbedno da radi.
Kako unaprediti obuke u vašoj organizaciji?
Najskuplja obuka nije ona koja ima višu cenu po učesniku. Najskuplja je obuka koja oduzme vreme zaposlenima, a ne promeni način rada.
TEHPRO Centar za edukaciju razvija zakonske, stručne i in-house programe na osnovu rizika, radnih procesa i konkretnih potreba kompanije. Cilj nije samo prenos informacija, već izgradnja kompetencija koje se mogu proveriti i primeniti u realnom radnom okruženju – od bezbednog rukovanja opremom i visokorizičnih aktivnosti do LOTO, Permit to Work sistema, zaštite od požara, reagovanja u vanrednim situacijama i razvoja BZR kulture.
Obuka jeste trošak koji se može planirati. Neobučenost je rizik čiju cenu organizacija najčešće sazna tek kada je već kasno.
